Пријатељи сајта

Geografski Fakultet Univerziteta u Beogradu

ИЗВЕШТАЈ И ЗАKЉУЧЦИ са научно-стручног скупа са међународним учешћем: ЛОKАЛНА САМОУПРАВА У ПЛАНИРАЊУ И УРЕЂЕЊУ ПРОСТОРА И НАСЕЉА, одржаног 16-18. јуна 2022. године, на Сребрном језеру

Скуп су организовали Асоцијација просторних планера Србије и Универзитет у Београду – Географски факултет, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Општином Велико Градиште.

На скупу је учествовало близу 180 аутора, како домаћих, тако и страних, из више високошколских, научних и других институција из Србије, Републике Српске, Русије и САД.

У тематском зборнику са скупа који је одштампан (укупно 525 страница текста), објављено је 58 радова које је Научни одбор скупа прегледао и прихватио. Поред традиционалних тема које су се односиле на правни, методолошки и институционални оквир планирања и уређења простора и насеља, као и искуства у изради просторних и урбанистичких планова, овога пута је посебна пажња била посвећена проблематици дефинисања јавног интереса у просторном и урбанистичком планирању, планирању развоја сеоских и туристичких подручја, као и утицају демографских и миграционих процеса на развој локалних заједница.

 

Закључци по секцијама

ПЛЕНУМСKИ РАДОВИ

Модератор: проф. др Марија Р. Јефтић

  • Kонцепт интегрисаног руралног развоја треба да интегрише циљеве и усклади приоритете који су дефинисани у различитим стратегијама, политикама и плановима развоја села и пољопривреде, и то на принципима концепта одрживог развоја свих компоненти – еколошке, економске и социјалне.
  • Предлаже се формирање координационог тела за рурални развој.
  • На бази концепта развојних центара предлаже се реорганизација мреже сеоских насеља у циљу функционалнијег повезивања насеља различитог типа, развојног ранга и централитета, како би се поспешила интеграција периферних, развојно маргинализованих целина. Применом новог модела организације простора у локалним или регионалним оквирима омогућила би се имплементација концепта умрежених центара, под којима се подразумева груписање сеоских насеља око центра вишег хијерахијског ранга, по принципима функционалности и јачања ранга централних руралних насеобина, уз истовремено оснаживање насеља нижег значаја.
  • Треба размотрити питање формирања новог плана који би се искључиво бавио селом.
  • Селу треба дати пут и интернет, уз смањење пореза младима.
  • Позитивна искуства из праксе током израде просторних планова јединица локалних самоуправа потребно је задржати и у новом циклусу планирања, а одређене недостатке и недоумице модификовати и разрешити, како кроз измене и допуне законске регулативе (израда методолошких упутстава за израду ППО), тако и кроз саму праксу израде планова. У измењеним тржишним условима и ери либералног капитализма, где се очекује брзо издавање грађевинских дозвола, од посебног значаја ће бити наћи добар баланс између стратешке компоненте ове врсте плана и његове регулационе димензије.
  • Просторно планирање, треба да црпи развојне параметре и резултате из студија и истраживања научника и експерата, које обрађују планирани простор. Треба тежити обавезној изради студија које обрађују проблематику демографије, привреде, школства, културе и спорта, друштвеног стандарда, културних и природних вредности, климатских параметара, геоморфолошких, плувијалних, флувијалних и других појава и процеса, значајних као потенцијали или ограничења у планским исказима и будућем развоју.

 

СЕKЦИЈА I – Правни, методолошки и институционални оквир планирања и уређења простора и насеља

Модератори: проф. др Богдан Лукић и др Дејан С. Ђорђевић

  • Осим модератора, у раду Секције су учествовали аутори шест од укупно осам изложених радова, док је у дискусији учествовало још десетак колегиница и колега, од укупно двадесет троје присутних;
  • Размотрити могућност да се кроз нова или измену и допуну постојећих законских решења у праксу урбанистичког планирања уведе нова врста (обавезног) планског документа који би се радио за „мале градове“ – насеља до 30.000 становника, која су у функционалном погледу општински центри и која су статистички у групи градских насеља, и чине 51.4% градских насеља у Србији ван KиМ (према постојећим прописима, за ова насеља се обавезно ради ППЈЛС и ПГР за грађевинско подручје, док израда ГУП-а није обавезна);
  • Указати представницима локалних администрација на значај комуникације и укључивања свих релевантних учесника у процес планирања током свих фаза израде планских докумената;
  • Теорија и методологија планирања мора помоћи планирању у пракси да буде свеобухватно и конзистентно, како би се обезбедила унутрашња координација и створили услови за имплементацију планова – што није довољан, али јесте нужан услов;
  • Указати свим актерима у планском процесу на значај разматрања планских докумената контактних зона, ради усаглашености планских рјешења;
  • Инсистирати на посебној едукацији представника ималаца јавних овлашћења који учествују у планском процесу кроз издавање различитих врста услова и података, који често нису припремљени на одговарајући начин, а могу бити од пресудног значаја за дефинисање планских решења;
  • Преиспитати у правном и методолошком смислу оправданост дефинисања посебног правила којим се приликом доношења планског документа ширег подручја (и то у деловима у којима се овај директно не спроводи) утврђује да планови ужег подручја остају на снази, осим у деловима у којима су у супротности са новим планом (нпр. нови ППППН према постојећем ППЈЛС/ПГР/ПДР-у или нови ГУП према постојећем ПГР/ПДР-у и сл.), а што ствара могућности за различита „тумачења“ приликом спровођења наведених планских докумената;
  • Наставити са разменом искустава нама историјски блиских територија и школа планирања примењивањем добре праксе и комуницирања управе, експерата, грађана и заинтересованих у планирању и уређењу простора и насеља (Република Српска, Хрватска, Црна Гора,…);
  • Потребно је веће и свеобухватније уважавање специфичности планирања заштићених, а осетљивих простора као што су национални паркови. Искористити све правне и планске инструменте у функцији очувања и заштите њихових природних и предеоних вредности. Развијати видове туризма и активности комплементарне са заштитом природних вредности, односно атракцијама које поседују и привлаче посетиоце.

 

СЕKЦИЈА II – Јавни интерес у просторном и урбанистичком планирању на локалном нивоу

Модератори: проф. др Марија Маруна и др Синиша Тркуља

  • Секција је побудила изузетно велико интересовање учесника и индуковала отворену расправу многобројних учесника, из различитих домена: академија, државна управа, локална управа, урбанистичка предузећа, професионалне организације, научни институти, организације цивилног друштва, итд.
  • Сходно томе, предложена је иницијатива да се организују редовне трибине на теме од значаја за струку, пре свега усмерене ка разумевању актуелних изазова са којима се струка суочава, али и као простор за додатно учење, усавршавање и усмерено деловање.
  • Неколико тема је доминирало током дискусије:
    • СТРАТЕГИЈА УРБАНОГ РАЗВОЈА СРБИЈЕ – РЕВИЗИЈА
      • Могућност дефинисања једног од главних пет циљева – Утврђивање и имплементација јавног интереса (ЈИ)
      • Дефинисање мера као интегралних циљева, којима ће у основи бити ЈИ
    • ЕТИKА У ПЛАНИРАЊУ
      • јавни интерес треба разумети као потребу за утврђивањем општег добра
      • приватни интерес такође може бити у интересу општег добра
      • мора постојати начин валоризације јавног интереса
      • треба разликовати стварни јавни интерес од прокламованог јавног интереса
    • ПАРТИЦИПАЦИЈА – УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА
      • веома контроверзан појам
      • не може се изједначавати са позицијом раног јавног увида и јавног увида: сведена на ове две позиције у планском процесу, учешће грађана изазива отпор код обрађивача плана услед многобројних примедби који исцрпљују њихов рад
      • треба онемогућити деловање шпекуланата кроз отварање процеса за широко учешће грађана
      • треба преиспитати која је оптимална мера партиципације
      • јавна презентација је предуслов за партиципацију
      • информисаност је предуслов за партиципацију; такође и разумљивост планова – треба креирати и прилоге који су комуникативни за општу употребу
      • треба преиспитати начин израде планова, који би ишао ка развоју дијалога са грађанима, али и другим стејкхолдерима
      • треба преиспитати улогу стручњака у планском процесу, односно позицију његове компететности за одређена просторна решења, да ли је све предмет расправе
      • треба разумети да кроз планове приватни инвеститори осигуравају своје инвестиције, што је тесно повезано са одговорношћу обрађивача, али и јавне управе
    • УРБАНИСТИЧKИ ПРОЈЕKАТ
      • постоји велика злоупотреба овог документа, не спада у планска документа, а у актуелној пракси се интензивно користи за промене просторних аранжмана
      • у изради УП јавност има минимално учешће, уколико се изузме јавно оглашавање у току седам дана, не постоји расправа
      • веома је упитна постојећа могућност УП да мењају планска решења
      • потребно је преиспитати улогу УП у односу на дефинисање ЈИ у УП
      • инструмент који је тесно везан за инвестиције и утврђивање имовинског статуса
      • веома је велика разлика између јавно иницираног УП (изузетно користан инструмент) или приватно иницираног УП – у закону треба разликовати та два аспекта
      • могућност измена и допуна УП – поступак који се понегде јавља у пракси, иако законом није прописанм, требало би кроз одговарајућу одредбу закона јасно забранити
      • УП као инструмент не постоји у развијеним државама
    • ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ
      • треба јасно дефинисати разлику између улоге ГУП-а и ПГР-а
      • парцијалне измене ПГР (измене и допуне) су изузетно опасан инструмент
    • ПЛАНСKА KОМИСИЈА
      • потребно је прецизно утврдити домен њеног одлучивања
      • нарочито је важно дефинисати позиције и процедуре промене ЈИ на седницама Kомисија за планове
    • УРБАНИСТИЧKИ СKЛОПОВИ KАО ИСТОРИЈСKО И KУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
      • оригинални пројекти који треба да буду строго заштићени
    • УРБАНИСТИЧKИ БЛОK
      • планске параметре, као и законске одреднице, дефинисати у односу на очување и развој блока као целине, а не појединачних парцела
    • ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПЛАНОВА
      • треба више простора посветити процедурама спровођења планова, у законским и институционалним решењима, као и у процедурама спровођења
      • треба појачати институционалне капацитете за спровођење планова
      • поставља се питање одговорности за неспровођење, односно нереализацију планова
    • УРБАНИСТИЧKИ ПАРАМЕТРИ
      • треба вратити „густину“ као параметар

 

СЕKЦИЈА III – Планирање развоја сеоских и туристичких подручја

Модератори: проф. др Драгица Гатарић и проф. др Данијела Вукоичић

  • Србију карактерише хетероген насеобински простор са економски девастираним, еколошки запуштеним и популационо егзодусним руралним насељима, или депопулационим ареалима које одликује неповољна демографска структура, привредна неразвијеност и слаба или недовољна инфраструктурна и супраструктурна опремљеност, што је у основи ограничавајући фактор у процесу валоризације туристичких потенцијала на овим просторима као и саме ревитализације насеља,
  • неопходна је демографска ревитализација емиграционих, угрожених, брдско-планинских и пограничних подручја, у складу са објективним могућностима и потребама, као и програмска, планска и друга подршка развоју депопулационих подручја,
  • тежи се стимулативном вредновању рада и јавној афирмацију квалитета и начина руралног живота у циљу задржавања становништва у популационо већим руралним насељима како би се она просторно и економски развијала,
  • Србија обилује потенцијалима за развој туризма који би могли омогућити побољшање животног стандарда и рурални развој. Главни циљ је стварање радних места у руралном амбијенту како бих се ублажио или потпуно зауставио процес депопулације,
  • проналажење решења којима се не нарушава равнотежа између природе и човека, како би простори остали еколошки очувани и поред интензивирања активности на економској валоризацији и решавању социјалних и демографских проблема. Занимљива су и искуства Швајцарске и других западноевропских држава у подршци малим породичним фармама, малој привреди, посебно развоју туризма у руралним срединама,
  • компатабилности аграрне, руралне, регионалне и глобалне развојне политике,
  • један од начина за могући рурални развој је интеграција развоја пољопривреде с развојем туризма у руралним просторима,
  • уколико се депопулација настави овим темпом, а да се не предузму никакве мере које би дугорочно могле зауставити те негативне развојне процесе, значило би да погранични простори Србије остају без становника, што би обезвредило и све друге развојне напоре, а самим тим и ефикасност планирања руралних простора,
  • неопходност постизања повољног окружења за постизање циљева (развој туризма и сеоских насеља), а акценат се ставља на стимулативне мере и програме развоја на националном, регионалном и локалном нивоу,
  • планирање ревитализације и одрживог развоја села и руралних подручја захтева интердисциплинарни и комплексни методолошки приступ, као и преиспитивање постојеће типологије руралних простора.

 

СЕKЦИЈА IV – Утицај демографских и миграционих процеса на јединице локалне самоуправе

Модератори: проф. др Даница Шантић и проф. др Зора Живановић

  • становништво је и субјекат и објекат просторних процеса, те је стога неопходно да демографска анализа претходи изради докумената јавних политика које су у функцији његове оптималније организације,
  • неопходан је системски приступ у сагледавању нагомиланих проблема везаних за демографски развитак, у циљу ублажавања негативних последица по свеукупни одрживи развој једне територије,
  • за израду квалитетнијих докумената, неопходно је унапредити квалитет података о становништву, уз доступност аналитичке базе за најниже територијалне нивое,
  • квалитет (структурне одлике) становништва које зиви на једној територији, односно људски потенцијал и ресурси, много су значајнији за функционалну организацију од квантитативних показатеља,
  • демографска анализа у документима јавних политика треба да буде комплекснија и у функцији намене докумената,
  • неопходна су детаљнија теренска истразивања која би расветлила савремене демографске, односно миграционе процесе јер попис становништва не мозе бити једини извор података приликом израде планских докумената пре свега на локалном нивоу,
  • планирање уређења и коришћења простора прилагодити актуелној демографској слици како на националном, тако и на регионалним и локалним нивоима. Будући развој државе неопходно је планирати у условима вишедеценијске депопулације, која је последњих година добила интензивније размере, а која ће се према свим пројекцијама наставити. Смањење броја становника, неравномеран територијални размештај са зонама, иако све малобројнијим, изразите концентрације становништва са једне и ширење ретко насељених простора и простора без становништва са друге стране, емиграције, старења становништва и др. јесу демографски процеси који пред научну и стручну јавност у Србији постављају захтев за нову просторну (ре)организацију. То се у првом реду односи на просторе без становништва, у којима је неопходно планирати коришћење преостале инфраструктуре, земљишта, природних и културних вредности. Неопходно је посветити пажњу старачким домаћинствима којих је све више, а нарочито оним у планинским, пограничним и периферним просторима Србије. Оптимална организација и коришћење простора у условима постојећих демографских модела јесте приоритет како просторних планера, тако и свих доносилаца одлука на различитим територијалним нивоима.

 

*  *  *

Основни мотиви организовања оваквог скупа као и основни закључци и поруке који су наведени, као и многи други аспекти статуса локалне самоуправе у процесу планирања и уређења простора и насеља који су били тема већине радова, јесте да побуде и продубе даља истраживања на овом плану, што би свакако допринело унапређењу квалитета живота у Србији.

 

Београд, 15.7.2022.

Научни одбор скупа

 

(преузимање документа у .PDF формату)