Diskusije vođene tokom plenarnog dela i tematskih sesija potvrdile su da savremeni izazovi prostornog i urbanističkog planiranja zahtevaju integrisan, interdisciplinaran i participativan pristup, zasnovan na jačanju institucionalne koordinacije i principima održivog upravljanja prostorom. Posebno je istaknuta složenost procesa planiranja na lokalnom nivou, naročito u kontekstu usklađivanja regulatornih zahteva, razvojnih interesa i potreba lokalnih zajednica. Izlaganja i diskusije otvorili su važna pitanja primene uslova imalaca javnih ovlašćenja, odnosa između planske regulative i potrebe za fleksibilnijim planskim pristupima, kao i značaja aktivnijeg uključivanja građana i drugih relevantnih aktera u procese donošenja planskih odluka.
Posebna pažnja posvećena je transformaciji prostora pod uticajem društveno-ekonomskih promena, pri čemu su napušteni industrijski i rudarski prostori sagledani istovremeno kao razvojni izazov i potencijalni resurs budućeg prostornog razvoja. Diskusije su dodatno ukazale na značaj očuvanja identiteta prostora, procesa njegovog brendiranja, kao i na posledice promena namene površina po lokalne zajednice, funkcionalnu organizaciju prostora i kvalitet života stanovništva.
Zaključeno je da unapređenje sistema prostornog i urbanističkog planiranja podrazumeva veću transparentnost procesa, jačanje međusektorske saradnje i prilagodljivost planskih instrumenata u uslovima intenzivnih društvenih, ekonomskih i prostornih transformacija. Posebno je naglašena potreba za jačanjem stručnih i institucionalnih kapaciteta lokalnih samouprava, uz očuvanje profesionalog integriteta planerske struke kao ključnog oslonca odgovornog i nezavisnog strateškog planiranja.
Ključni nalazi i preporuke:
- Potrebno je aktivno raditi na integraciji sistema planiranja. Planski dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja, razvojnih strategija i sektorskih politika nisu proceduralno ni suštinski dovoljno povezani, što se naročito ispoljava na lokalnom nivou, na kome se oseća „suficit“ planova, a deficit njihovih efekata u prostoru.
- Kod razvijanja i implementacije novih digitalnih alata, treba podjednaku pažnju posvetiti doprinosu demokratičnosti procesa, informisanosti odluka, kao i efikasnosti same procedure planiranja. Digitalni alati ne smeju da ograniče i otežaju participaciju (nisu svi digitalno pismeni, nemaju pristup internetu, ne može se u virtuelnom prostoru razviti neposredna diskusija, negovati kultura dijaloga itd.), već da je unaprede. Sa druge strane, potrebno je da informacije koje možemo dobiti u formi različitih geoprostornih podataka budu primenjive u procesu planiranja i argumentacije planskih rešenja, oko čega je potrebno postići konsenzus struke.
- Sledeće izmene Zakona o planiranju i izgradnji bazirati na evaluaciji efekata koje sistem planiranja ima u prostoru, a ne samo efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola, za šta je potrebno sistemsko praćenje sprovođenja planova i promena u prostoru (monitoring i evaluacija) u budućnosti. Posebnu pažnju posvetiti činjenici da su mnogi ključni planski dokumenti doneti na lokalnom nivou (prostorni plan, GUP, PGR) zastareli, jer su rađeni pre donošenja Zakona o planskom sistemu 2019. godine, i pre mnogih izmena u celokupnom zakonskom okviru. Parcijalne izmene koje se često rade na lokalnom nivou prete da uruše koherentnost prostornog i urbanog razvoja.
- Proširiti nadležnosti i poboljšati kapacitete lokalne samouprave, kao nosilaca izrade planskih dokumenata, da se bave domenom prostornog i urbanističkog planiranja i razvoja. Mnogo veća odgovornost i zadatak mora biti na lokalnoj samoupravi (ne na planskim komisijama i obrađivačima). Lokalna samouprava, kao upravljačko telo na lokalnom nivou, treba da bude pandan Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam na republičkom, koje bi se aktivno bavilo razvojem – od usklađivanja različitih planskih dokumenata, kreiranja planskih/projektnih zadataka, preko aktivnog vođenja procesa participacije i saradnje različitih učesnika, do praćenja sprovođenja planova i promena u prostoru.
- Regenerisati lokalne urbanističke zavode na nivou gradova u Srbiji, kao javna urbanistička preduzeća i budžetske korisnike, i uložiti u podizanje njihovih kapaciteta da se bave prostornim i urbanim razvojem i uređenjem. Izradu strateških i sveobuhvatnih prostornih i urbanističkih planova (PP, GUP, PGR), koji su od ključne važnosti za gradove i opštine u Srbiji, staviti u nadležnost javnih urbanističkih preduzeća.
- Značajno unaprediti početnu fazu izrade plana. U tom cilju, vratiti u proces planiranja korak izrade Programa plana. Program plana bi trebalo da obuhvati izradu različitih studija, analiza i procena, jasno definiše ciljeve izrade plana i omogući ranu i efektivnu participaciju šire javnosti (potrebe, predlozi), pre donošenja formalne odluke o izradi plana. Rani javni uvid, kako je sada definisan Zakonom, ne doprinosi dovoljno poboljšanju kvaliteta planskog rešenja – na uvid se izlaže materijal koji nije utemeljen u potrebama i uslovima IJO, a povratna informacija građanima se ne daje.
- Vratiti prostorni plan područja posebne namene u horizontalno i vertikalno koordinisan sistem planiranja – u partnerstvu sa lokalnim samoupravama, u skladu sa lokalnim planovima i potrebama i sa mogućnošću daljeg sprovođenja planovima generalne i detaljne regulacije na lokalnom nivou. Uvesti kontrolu usklađenosti PPPPN sa planovima višeg reda, poput svih drugih prostornih planova, naročito imajući u vidu da ovaj dokument donosi Vlada RS.
- S obzirom na činjenicu da se plansko okruženje ubrzano menja, uvodeći nove i razvijajući stare paradigme (održivost, integracija), koncepte (mobilnost, rezilijentnost, SMART, zelena gradnja…) i alate (GIS, eProstor), hitna je potreba za kontinualnom edukacijom svih učesnika u planiranju. Kroz podzakonske akte razviti neke od osnovnih metodologija izrade studija i planova, koje mogu da odgovore savremenim zahtevima planiranja.
- Kroz podzakonski akt urediti oblast i proceduru participacije na različitim nivoima planiranja (nije isto na nivou bloka, mesne zajednice, opštine i države) – učesnike, prava i obaveze. Razvoj komunikacije i saradnje staviti u fokus planiranja kao delatnosti od javnog značaja.
- Poboljšati ulogu i poziciju odgovornih prostornih planera i urbanista, kao nezavisnih stručnjaka, licenciranih od strane države, odgovornih za vođenje procesa planiranja u savremenom pluralističkom kontekstu – različitih, često sukobljenih, javnih i privatnih interesa. Omogućiti direktnu komunikaciju svih aktera (naročito javnog, civilnog i privatnog sektora), sa planerom kao ključnim povezujućim elementom.
- Neophodno je jačanje institucionalnih i stručnih kapaciteta lokalnih samouprava, uključujući angažovanje širih interdisciplinarnih timova i oslanjanje na javna urbanističko-planerska preduzeća kao značajne nosioce kontinuiteta u procesima prostornog i urbanističkog planiranja. Istovremeno, garant nezavisnog, odgovornog i strateški utemeljenog pristupa planiranju mora da ostane struka, odnosno profesionalni integritet planera bez obzira na institucionalni okvir organizovanja.
- Potrebno je zakonskim rešenjima jačati stvarnu autonomiju lokalnih administracija u oblasti urbanističkog planiranja, s obzirom na tendenciju izmeštanja nadležnosti na nacionalni nivo planiranja;
- Odnos između planiranja, tržišta i lokalne uprave treba redefinisati kroz preciznije definisanje pojma javnog interesa i uvođenje integrisanih, transparentnih i kontrolisanih modela saradnje – rane i suštinske participacije, PPP – privatno javnih partnerstava, urbanističkih konkursa, planiranja obaveznog priuštivog stanovanja, zelene infrastrukture i sl;
- Za postizanje održivih planskih rešenja jedno od najvažnijih sredstava je poboljšanje zelene infrastrukture i zelenila prilikom svake intervencije u prostoru;
- Veliki komercijalni projekti u razvoju grada i širih teritorija često nisu u skladu sa principima i vizijama održivog i humanog razvoja, te je potrebna dalja diskusija i istraživanje povodom ovih tendencija;
- Posebnu pažnju treba posvetiti razvoju pilot projekata na lokalnom nivou, koji mogu poslužiti kao primeri dobre prakse i testiranje inovativnih pristupa koji su veoma aktuelni u EU praksi.
Polazeći od diskusije u kojoj su učestvovali stručnjaci i predstavnici institucija iz Srbije, Republike Srpske i Hrvatske, ukazano je i na zajedničke izazove u oblasti planiranja i uređenja prostora karakteristične za širi regionalni kontekst jugoistočne Evrope.
Uočeno je povezivanje zajedničkih tema i problema koje se odnose na razvoj urbanih gradskih naselja i šireg prostornih obuhvata, što ukazuje na izraženu sinergiju između srodnih disciplina koju je neophodno dalje razvijati i unapređivati na narednim konferencijama.
Učesnici panela su kroz analizu zakonskih okvira zemalja iz kojih dolaze, kao i primera iz prakse, saglasno konstatovali da se lokalne samouprave danas nalaze na preseku različitih interesa, pritisaka i odgovornosti, uz izraženo slabljenje javnih urbanističkih i planerskih institucija, pri čemu je uloga lokalnih samouprava od ključnog značaja za implementaciju održivih i integrisanih prostorno planskih rešenja.
Postojeći institucionalni i normativni okvir u velikoj meri ograničava lokalne samouprave da efikasno odgovore na savremene izazove u prostoru: ubrzanu transformaciju gradskih i seoskih mesta, poslovnih, industrijskih i logističkih zona (brownfield-a), demografske transformacije u seoskim i turističkim područjima. Posebno su istaknuti problemi urbane rekonstrukcije i obnove starih gradova i turističkih mesta, gubljenja identiteta i autentičnosti, usled rastućeg pritiska agresivnog turizma i savremenog tržišta nekretnina.
Identifikovani su različiti konflikti u prostoru, koji se najčešće manifestuju kao sukobi između javnog interesa i investicionih privatnih inicijativa, između zaštite prirodnih resursa i razvojnih potreba, kao i između očuvanja nepokretnih kulturnih dobara i savremenih zahteva urbanog razvoja.
Neophodno je nastaviti sa razmenom znanja i iskustava na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i sa razvojem metodoloških i praktičnih alata koji će omogućiti kvalitetnije, otpornije i inkluzivnije oblikovanje prostora i naselja u budućnosti.
Sesija posvećena izlaganjima mladih istraživača obuhvatila je radove grupisane u četiri tematske celine: urbanističko-arhitektonske pristupe, urbano i ruralno-geografske analize, pitanja ekologije i zaštite životne sredine sa posebnim osvrtom na obnovljive izvore energije, kao i turizam i planiranje turizma. U prvom delu pažnja je bila usmerena na promene urbanističkih parametara, transformacije stambenih blokova i regeneraciju priobalja kao instrument održivog razvoja, dok su urbano-ruralne teme otvorile pitanja neformalnosti u urbanom pejzažu, dostupnosti javnih usluga i transformacije ruralnih sistema naselja. Ekološki segment obradio je izazove ekološke (ne)osvešćenosti, konflikte između zaštite životne sredine i razvojnih prioriteta, kao i mogućnosti solarne energije kroz planiranje i višekriterijumske pristupe. U završnom delu, radovi su se bavili ulogom posrednika u razvoju domaćeg turizma, lociranjem pogodnih lokacija za turističke objekte i usklađivanjem turističkih aktivnosti sa principima održivog razvoja. Kao zajednička nit istaknuta je relevantnost i sve veća upotreba savremenih tehnologija, posebno GIS-a i daljinske detekcije, uz naglasak da je za analizu prostora i kvalitetno rešavanje razvojnih izazova od ključne važnosti sagledavanje šire slike i konteksta.